Sa­mo­hra­noj maj­ci sa dvo­je dje­ce, Sa­ne­li Adžo­vić, eki­pa ,,Da­na” u sa­rad­nji sa Ban­kom hra­ne uru­či­la je pa­ket na­mir­ni­ca i sred­sta­va za hi­gi­je­nu. Ova bes­po­moć­na tro­čla­na po­ro­di­ca po­sta­la je pred­met in­te­re­so­va­nja jav­no­sti ka­da je u Pod­go­ri­ci 12 da­na pro­ve­la pod ve­drim ne­bom, na­kon če­ga im je ano­nim­ni do­bro­tvor pla­tio pri­vat­ni smje­štaj i ma­kar tre­nut­no sklo­nio dje­cu sa uli­ce.
- Ka­da sam osta­la pod ve­drim ne­bom, ni­je­sam zna­la šta da ra­dim. Po­mo­ći ni­ot­ku­da, pa sam zva­la no­vi­na­re. Na­kon to­ga mi je čo­vjek ko­me ne znam ime pla­tio sa­da­šnji stan na Ko­ni­ku gdje nam je bo­lje ne­go u Sta­roj Va­ro­ši – ka­za­la je Adžo­vi­će­va. Pod­sje­ća­mo da je ona sa dje­com ži­vje­la u Sta­roj Va­ro­ši u ne­u­slov­noj pro­sto­ri­ji bez vo­de i stru­je ka­da ju je pr­vi put po­sje­ti­la eki­pa ,,Da­na”.
– Ban­ka hra­ne mi je, u me­đu­vre­me­nu da­la ne­što hra­ne, na če­mu sam im ve­o­ma za­hval­na, kao i na ovoj po­mo­ći sa­da. Hva­la i dnev­nim no­vi­na­ma ,,Dan”. Stan mi je pla­ćen do 11. no­vem­bra, pa ne znam šta će bi­ti na­kon to­ga. Ra­di­la bih, ali po­sla ne­ma i ne mo­gu da za­ra­dim, a pri­ma­nja ne­mam baš ni­ka­kva, a stan u ko­me smo sa­da na Ko­ni­ku ko­šta 100 eura. Tre­nut­no pri­ku­pljam do­ku­men­ta­ci­ju ka­ko bih se obra­ti­la za so­ci­jal­nu po­moć. Ne znam šta će bi­ti – ka­že za­bri­nu­to Sa­ne­la Adžo­vić.
Ob­ja­šnja­va da čo­vjek ko­me ne zna ime, a ko­ji joj je pla­tio sta­na­ri­nu ni­je je­di­ni, već da joj je jed­na že­na iz Bu­dve ta­ko­đe pri­te­kla u po­moć.
- Knji­ga za dje­cu ko­ja idu u ško­lu mi je na­ba­vi­la jed­na Bu­dvan­ka, ko­joj ne znam ime. Sem knji­ga ona mi je do­ni­je­la i tor­be, gar­de­ro­bu za dje­cu, ali i ne­što sred­sta­va za hi­gi­je­nu – ob­ja­šnja­va po­ti­šte­no Sa­ne­la Adžo­vić. Upr­kos svim po­te­ško­ća­ma i mu­ka­ma sa ko­ji­ma se kon­stant­no su­sre­će zbog ne­ma­šti­ne i ne­za­po­sle­no­sti, Adžo­vi­će­va sma­tra da je tre­nut­no sta­nje, upr­kos svim ne­da­ća­ma, ma­lo bo­lje za dje­cu jer vi­še ni­je­su u ne­u­slov­noj vla­žnoj i mrač­noj ku­ći bez vo­de i stru­je. Pi­ta­nje je sa­mo do ka­da će bi­ti na ovoj adre­si.
- Ni­ka­da ni­gdje ni­je­sam ra­di­la. Ne­pi­sme­na sam. Po­ne­kad ne­što oči­stim, ali i to je ri­jet­ko. Prak­tič­no se iz­dr­ža­va­mo od mi­lo­sti­nje do­brih lju­di. Ne znam ko­ju bih vam mu­ku pri­je is­pri­ča­la – za­vr­ša­va Adžo­vi­će­va, na­da­ju­ći se da će lo­ši da­ni već jed­nom pro­ći.
Do­da­je da ne­ma ni­ko­ga od rod­bi­ne ko bi joj pri­te­kao u po­moć na bi­lo ko­ji na­čin. Ka­že, i sa­ma je ima­la te­ško dje­tinj­stvo, te oca ni­je za­pam­ti­la, a da­nas nje­na dje­ca isto to pro­ži­vlja­va­ju.A.Ć.


Ra­čun za po­moć

Svi lju­di do­bre vo­lje, a ko­ji su u mo­guć­no­sti da po­mog­nu sa­mo­hra­noj maj­ci Sa­ne­li Adžo­vić i nje­noj dje­ci da im olak­ša­ju iona­ko te­ško dje­tinj­stvo, mo­gu to da uči­ne upla­tom nov­ča­nih sred­sta­va na ži­ro ra­čun broj 00-103-0001426.2 kod Pod­go­rič­ke ban­ke na ime Sa­ne­la Adžo­vić.